Кључне разлике између металних и пластичних причвршћивача
Метални причвршћивачи:
Врсте материјала: Обично укључују угљенични челик, нерђајући челик и легуре алуминијума. Нерђајући челик (као што су 304 и 316) чини око 60% (Извор: Извештај Глобал Фастенер Ассоциатион 2022), који се широко користи у спољашњим или влажним окружењима због своје отпорности на корозију.
Предности: Висока затезна чврстоћа (угљенични челик може да достигне преко 800 МПа), отпорност на високе температуре (нерђајући челик може да издржи 500 степени током дужег периода), одлична електрична проводљивост, погодна за тешке- сценарије или електричне везе.
Ограничења: Релативно тежак и склон електрохемијској корозији (као што је галвански ефекат када различити метали дођу у контакт).
Пластични причвршћивачи:
Врсте материјала: Углавном најлон (ПА), полипропилен (ПП) и полиетеретеркетон (ПЕЕК), при чему најлон чини преко 40% (Извор: Пластицс Еуропе 2023).
Предности: Лагана (густина само 1/7 од метала), изолациона, отпорна на киселу и алкалну корозију, погодна за хемијску или електронску опрему. ПЕЕК материјал може да издржи чак и краткорочне{3}} високе температуре од 260 степени.
Ограничења: Слаба отпорност на пузање, склона деформацијама под дуготрајним-оптерећењима и може да стари под УВ зрачењем.
Кључни фактори селекције и сценарији
Механички захтеви:
Завртњи на шасији аутомобила морају да користе метал (као што је угљенични челик 8.8), док се најлон може користити за причвршћивање кућишта уређаја како би се смањила тежина и бука.
Прилагодљивост на животну средину:
Поморски инжењеринг даје предност нерђајућем челику 316 или легури титанијума; опрема за прераду хране има тенденцију да користи ПП пластику да би се избегла контаминација металним јонима.
Поређење трошкова:
Обични причвршћивачи од угљеничног челика коштају приближно 0,1-0,5 јуана по комаду, док ПЕЕК пластични делови могу коштати 5-20 јуана по комаду, али ово последње штеди на трошковима антикорозивног премаза.
Трендови у настајању:
Причвршћивачи од композитних материјала (као што је пластика ојачана карбонским влакнима) почињу да се користе у ваздухопловству, комбинујући карактеристике мале тежине и високе чврстоће.
